Leto u Grčkoj.rs

sve potrebne informacije na jednom mestu

Vi ste ovde: O Grčkoj Znamenitosti

Znamenitosti

Kulturna, ekološka i genetska baština ovog naroda je nešto što svakako nećete moći da zaobiđete na svom putovanju, možete samo da se potrudite da saznate više o njoj i samim tim sebi obezbedite još veće uživanje. Mi smo tu da vam navedemo neke od tih važnih odrednica, iako je nemoguće pobrojati sve, no svaka informacija o nasleđu ove zemlje svakako nije na odmet.
Oblasti kikladske umetnosti danas su ostavile neizbrisiv trag, iako nisu direktno uticale na dalji razvoj grčke umetnosti (arhajski, geometrijski, klasični i krajnji-helenski period), ostale su upamćene po neverovatnom stepenu kultivisanosti.
KRIT - neizbežna palata u Knososu, nazvana Lavirintom, ili palatom kralja Minosa, drugi naziv je i „palata sekira“, odnosno, labris (zbog motiva dvojne sekire koji se pojavljivao u likovnim delima). Ovo je mesto poznato i po raznovrsnim mitološkim pričama u kojima su ključni likovi: Dedal,Ikar, Minos, Parsifaja, Tezej... Ključne su freske “Princ među ljiljanima“, „Mala Parižanka“, „Igra sa bikom“...
Tu je i sarkogag iz Hagija Trijade, poznat po mnogobrojnim reljefima koji se nalaze sa svih njegovih strana.
Festos je, slično Knososu, poznat i po vaznom slikarstvu koje je urađeno „stilom palata“.
Pećina Kamares - važna po vazama jedinstvenog stila pronađenim ovde, i nazvanim po ovom lokalitetu.
U Arheološkom muzeju na Kritu pronaći ćete i razne skulpture: „Zmijska boginja“, „Riton od steatita“...
MIKENA - u međusobnom uticaju sa Kritom, ova civilizacija je takođe vezana za grčku mitologiju (Danaja, Persej, Klitemnestra,Laokoon...). Za razliku od mirnodopske kritske civilizacije, Mikena je imala zidine urađene kiklopskom tehnikom (zbog velikih kamenih blokova, smatralo se da su ih podigla mitološka bića-kiklopi, jer su bili preteški za čoveka).  Ulaz u ovaj grad štitile su čuvene dve lavice urađene u kamenu u njegovom gornjem delu.
Atrejeva riznica (grobnica) - sa svojim hodnikom i kružnim delom uvodi vas u grobnicu u obliku košnice koja je nekada predstavljala pravo nalazište blaga, s obzirom da su pokojnike sahranjivali sa mnogobrojnim dragocenostima.
TIRINT(TIRINS )- U Tirintu je takođe postojala velika palta iz ovog doba, u kojoj su pronađeni predmeti neprocenjive vrednosti (pločice sa linearnim B pismom koje su Mikenci i koristili, zlatne dijademe, maske i bodeži)
Vafij - Grad čuven po peharima prevučenim sa dva sloja zlata sa reljefima lovačke tematike.
AKROPOLJ - čuvena kamena litica koja karakteriše grčki glavni grad. Nekada bojeni, a sada veličanstveno beli, stubovi dorskog i jonskog stila vidjivi su iz bilo kog dela Atine. Vizuelnom doživljaju mnogobrojnih posetilaca ovog možda i najpoznatijeg pomenika klasičnog perioda grčke umetnosti, dostupni su:
Propileji - na jugozapadnoj strani Akropolja, predstavljali su jedini ulaz.Projektovao ih je arhitekta Mnesikle, a građeni su od 437-432.god.p.n.e.Na njihovom pročelju se nalazi šest masivnih dorskih stubova, dok se u unutrašnjosti, u prolazu, sa svake strane nalaze po tri jonska. Severni trem je bio veći od juznog i u njemu je bila smestena Pinakoteka, prva galerija slika (pinakos=daska,slika na drvetu). U tursko doba ovde je bio smesten stan osmanlijskog guvernera.
Partenon - Nesumnjivo najznačajnija gradjevina atinskog Akropolja je hram Partenon posvećen zaštitnici grada, boginji Ateni Partenos. Zidan je 447.-438.god.p.n.e. od belog penteličkog mermera. Arhitekte su bili  Iktinos i Kalikrat, mada je najviši nadzor pripao Fidiji koji je podjednako brinuo  o izgradnji i o ukrašavanju skulpturom. U naosu (centralnoj prostoriji) hrama nalazila se Fidijina statua boginje Atine uradjena u hrizelefantinskoj tehnici , visoka 9 m.Za njenu izradu bilo je utrošeno 1.130 kg zlata.
Partenon je hram koji je kroz istoriju menjao svoju namenu: bio je hrišćanska crkva(pravoslavna i katolička), džamija (u tursko doba kada mu je bio dodat i tanan minaret), čak i barutana usled čega je stradao prilikom eksplozije izazvane topoljskom paljbom  u XVII veku. Godine 1801. Engleski lord Elgin dobija dozvolu od turskog sultana da odnese skulpture sa hrama, tako da su one sada vlasništvo Britanskog muzeja u Londonu (sa manjim izuzecima).acropolis-at-nightErehtejon - Erehtejon je delo arhitekata Filoklesa i Arhilona. Zidan je 421-407.god.p.n.e. belim penteličkim mermerom u jonskom stilu.U arhitektonskom pogledu, ovo je hram koji  pokazuje najviše slobode i mašte svojih graditelja.To je dvojni hram posvećen Atini i Posejdonu, tako da ima dva naosa. Karijatide su izvedene u tradiciji klasične antičke skulpture, u kontrapostu(napetom položaju sa isturenom nogom napred), kao da se spremaju da krenu put svoga zavičaja,Karije iz koje su ih oteli grčki vojnici, simetrično postavljene, tako da tri imaju povijenu levu, a tri desnu nogu. Atinjani pripovedaju da su se na tom mestu sukobili Atina i Posejdon, oko toga ko će biti zaštitnik grada Atine. Pobedu je odnela Atina učinivši gradu veću uslugu, jer je omogućila da iz stene nikne dragoceno maslinovo drvo koje je poklonila svom gradu, pa je i njen deo hrana pomalo izdignut u odnosu na Zevsov. U tursko doba hram je bio harem.
Hram Nike Apteros - (“Pobednice bez krila”)je jedan od najmanjih, ali i najlepših primera jonskog  stila. Nije, kao sto je to uobicajeno, okruzen stubovima jer se nalazi na samoj litici. Na njegovom frizu(gornjem dleu hrama) , u plitkom reljefu, prikazani su prizori iz grčko-persijskih ratova. Hram je projektovao arhitekta Kalikrat, jos pre Partenona.Medjutim, njegova izgradnja bila je kasnije, 426.god.p.n.e..Godine 1686. srusili su ga Turci, da bi napravili bateriju za top.Rekonstruisan je nespretno u XIX veku , da bi pocetkom XX dobio izgled verniji originalu –remek-delu jonske arhitekture.
Hram Hefaktijona (Tezeijon) - Ovaj drugi naziv je greškom poznatiji, Ovaj hram pripada Hefestu i najočuvaniji od  svih na Akropolju.
Dionisijev teatar - Amfiteatar u kome su se po prvi put izvodile drame grčkih dramskih pisaca (Eshila, Sofokla, Euripida, Aristofana, Meandra ...). Prvobitno su se u amfiteatru nalazila drvena sedišta koja su kasnije zamenjena kamenim, otprilike u istom stanju u kakvom ih možemo videti i danas. Amfiteatar je mogao da primi oko 20000 posetilaca smeštenih u 78 redova sedista. Prvi red je imao 67 mermernih prestola ,koji su bili rezervisani za visoke zvaničnike (sveštenike, znacajne građane i ugledne ličnosti).
Orkestru, otvoreni polukružni deo između podijuma i publike , renovirali su Rimljani . U ovom amfiteatru organizovali su gladijatorske borbe i simulacije pomorskih bitaka.
Herodotov odeon - Ovo pozorište u podnožju Akropolja sagradio je u 2. veku n.e. Herod Atički u znak sećanja na svoju ženu Pegilu .Sagrađen je u obliku tipičnog drevnog rimskog pozorišta sa današnjim kapacitetom od oko 5000 gledalaca . Pozorište je bilo korišćeno za izvođenje muzičkih i dramskih predstava ,kao i za raznovrsna takmičenja. Danas predstavlja jedno od najvažnijih pozorista Atinskog letnjeg festivala ,na kome se izvode koncerti ,recitali, muzičke i dramske predstave.
DELFI - Delfi se nalaze u oblasti stare Fokide,  iznad Korintskog zaliva, u stenovitom kanjonu visokom gotovo 600 m između strmih litica planine Parnas. Antički Grci su Delfe nazivali “pupkom sveta”, mestom gde se spajaju nebo i zemlja. Po mitologiji, na ovom mestu su se sastala dva orla koja je oslobodio Zevs i poslao ih u različitim pravcima.temple-of-apolloApolonovo svetilište bilo je opasano zidom koji je imao četiri ulaza na istočnoj, a pet na zapadnoj strani. Od ulaza na jugoistočnoj strani, do Apolonovog hrama vodio je  “sveti put”. Pored njega su se nalazile mnogobrojne riznice-trezori  u kojima su se čuvali zavetni darovi.
Sifnijsku (Kniđansku) riznicu podigli su stanovnici ostrva Sifniosa 525.god.p.n.e. Na njoj se srećemo sa prvim karijatidama (nagoveštaj jonskog stila). Na frizu prikazana je Gigantomahija (borba bogova i giganata).
Riznica Atinjana podignuta je oko 500.god.p.n.e, a rekonstruisana 1903-06.god. Imala je 30 metopa (kamenom prostoru u gornjem delu hrama korišćenom za predstavljanje mitova i drugih događaja) od kojih se danas 24 nalaze u muzeju u Delfima, a na njihovom mestu na hramu su gipsane kopije. Na južnoj strani prikazan je život Tezeja. Na severnoj i zapadnoj je život Herakla, a na istočnoj strani (6 metopa) su scene sa Amazonkama. Na istočnom delu je prikazan Tezej i Pirito, a na zapadnom su scene sa bitkom.
Apolonov hram - Najznačajnije i verovatno najlepše delo svetilišta u Delfima bio je Apolonov hram. Mnogi ratovi i zemljotresi učinili su da hram više puta bude rušen, a potom obnavljan. Poslednji put to je bilo u IV veku p.n.e.Prema legendi, prvi hram je bio jednostavna koliba  od grana lovora donetih iz doline Tempe. Drugi je bio izgrađen od materijala  sa severa: voska i perja koje je Apolon poslao iz zemlje Hiperborejaca. Treći je bio od bronze. Četvrti su sagradili, uz pomoć Apolona, mitske arhitekte Trifonio i Agamedes i on je, kako kaže Herodot, stradao u požaru 548.god.p.n.e. Rekonstruisan je zahvaljujući donacijama iz čitave Helade i kralja Amasisa iz Egipta. Porodica Alkmeonida iz Atine je mermerom obložila hram i postavila skulpturu na istočnom zabatu. Razoren je u zemljotresu 373.g.p.n.e. Ponovo zahvaljujući svim Grcima, godine 330.p.n.e. završen je šesti, poslednji hram arhitekata iz Korinta. Skulpture su bile delo Atinjana Praksijasa i Androstemesa.
Proročište u Delfima doživelo je svoj prosperitet  u VIII veku p.n.e. Iz ovog perioda nam datiraju i prvi podaci o kultu Apolona. Apolon je bio savršeni tip telesne lepote,bog zdravlja i svetlosti, bog muzike i lire. Apolon je prorokovao u svetilištu posredstvom Pitije koja je sedela na tronošcu iznad otvora iz koga je isparavao “duh”. Pitija je bila žena starosti do 50 godina koja bi, od momenta kada se posveti službi Apolonu, napuštala porodicu  da bi se izolovala od loših uticaja. Pre prorokovanja,  ona bi odlazila u svitanje na izvor Kastalije da se očisti i popije vodu. U početku je proročište davalo savete samo jednom godišnje, a zatim jednom mesečno pošto se klijentela povećavala. Tako je i broj proročica - Pitija sa jedne vremenom porastao na tri.  Oni koji traže savet morali su najpre da polože izvesnu sumu novca, zatim da prinesu žrtvu (kozu ili jarca) koja se prethodno polivala hladnom vodom. Ako životinja ne bi zadrhtala, smatralo se da bog odbija da govori. Da bi se utvrdili prioriteti u konsultovanju proročanstva, bacala se kocka. Proročište je imalo i izvestan oblik mudrosti. Na ulazu u hram bile su ispisane dve izreke: “Upoznaj sebe samog” i “Ništa suvišno.
Pozorište i stadion - Prvobitna građevina pozorišta, koja je bila napravljena od drveta, nije sačuvana, jer je zamenjena kamenim od belog mermera sa Parnasa. Kapacitet teatrona iznosio je 5000 gledalaca i imao je 35 redova stepenica. Stadion je imao kapacitet 7000 gledalaca.    
Tolos -Tolos je bio okrugao hram posvećen Ateni Pronaji. Na njegovim metopama su se nalazili prizori iz amazonskih i kentaurskih borbi.
METEORI - Manastiri Meteora nalaze se na ogromnim strmim stenama u severozapadnom delu Tesalijske ravnice. Nastanak ovih neobičnih stena ne pominju ni jedan grčki mit, ni  narodno predanje, niti bilo koji  istoričar staroga veka.Nenastanjene stene obezbeđivale su sigurne domove za pustinjake, a kasnije i kaluđere, koji su se, odričući se sveta, nadali da će videti Boga jasnije u proređenom vazduhu njihovih vrhova. U početku su živeli usamljenički- zato se danas u stenama mogu videti brojna udubljenja  nalik na pećine.   Tokom vremena su uvideli prednost udruživanja duhovnih snaga  u zajedništvu  i  počeli da se nastanjuju u grupama. Nastajali su skitovi, mali manastiri koji su se kasnije vezivali  za neke veće manastire.meteoraPreobraženje ili Veliki Meteoron (“vazdušni prostor”) se nalazi na vrhu stene visoke 613 m, oko 400 m iznad grada Kalambake i reke Pinios. Čine ga četiri crkve koje su raspoređene na terenu površine  60 ari.
Sabornu crkvu su najpre podigli 1388.god. Atanasije i Joasaf. Grob osnivača manastira nalazi se na  severnoj strani ulaznog dela, a uz njega su njihovi portreti u fresco tehnici: levo je Atanasije, a desno Joasaf. Bogato je živopisana freskama koje se odlikuju realizmom, dramatikom i živošću pokreta karakterističnim za umetnost Paleologa. U crkvi se nalazi  izrezbareni i sedefom intarzirani drveni episkopski presto. Vredno delo primenjene umetnosti je i pozlaćeni drveni ikonostas, ukrašen figurama životinja i floralnim motivima.  
Od ostalih građevina treba pomenuti male kapele Sv.Jovana Krstitelja i Konstantina i Jelene, suprotno od zapadnog zida sabornog hrama. Biblioteka  sadrži više od 500  rukopisnih knjiga iz XV i XVI veka, a Trpezarija je pretvorena u muzej, u kome  takođe ima živopisa (najlepše freske predstavljaju arhanđele Gavrila i Mihajla.    
Manastir Varlam je osnovao pustinožitelj Varlam u XIV veku izgradivši na steni nekoliko ćelija i malu kapelu     koju je posvetio Trojici Jerarha. Nakon njegove smrti zgrade su ostale puste, da bi ih početkom XVI veka obnovila i sagradila novu crkvu dva brata kaluđera Nektar i Teofan. Manastir se ubrzano razvijao, a broj kaluđera uvećavao, tako da su braća tridesetak godina kasnije (1542.god)  podigli još jednu crkvu - Sabornu i posvetili je Svim Svecima. Manastir se i dalje bogatio, dobijao na poklon razna imanja i bio još jednom obnovljen 1627.god.
Sveti Stefan je  najpristupačniji  i  najbogatiji  manastir, povezan mostom dužine 8m sa putem. Nalazi se na južnoj strani Meteora. Osnovali su ga Antonije Katakuzin i Filot Sajtenski. Drveni ikonostas sa izrezbarenim biljnim i životinjskim motivima vredno je delo primenjene umetnosti XVII veka. Manastir je bio gotovo pust od kraja18og veka, da bi 1961. bio pretvoren u ženski manastir.
Manastir Rusanu, po predanju, nosi naziv po pustinjaku Rusanu koji je verovatno došao iz sela Rosanu i nastanio se na ovom mestu 1388.god. Građena je u vizantijskom stilu, a oslikana freskama izuzetnog kvaliteta 1561.god. Živopisci su bili majstori Kritske škole i freske su sačuvane u odličnom stanju, sa izuzetkom Hrista Pantokratora koji je oštećen usled prokišnjavanja.
Manastir Sveta Trojica se nalazi na veličanstvenoj strmoj steni koja se oko 400 m izdiže iznad reke Pindos i Kalambake. Osnovao ga je , po predanju, kaluđer Dometios između 1458. i 1476.god. Do manastira vodi 140 stepenika koje su isklesali u steni kaluđeri 1925.god.
Manastir Sveti Nikola je smešten na steni koja se stepenasto podiže u visinu do vrha koji je male površine. Takav prirodan okvir uticao je raspored i arhitekturu građevina koje pripadaju manastirskom kompleksu. Svaka od njih nalazi se na različitom nivou. Na nanižem je Kapela Svetog Antonija, na sledećem  je Crkva Svetog Nikole, a zatim slede trpezarija, mala crkva Svetog Jovana Krstitelja i urna u kojoj se čuvaju lobanje kaluđera.Najlepši ukras predstavljaju freske koje je radio umetnik Kritske slikarske škole Teofan i koje  jedine nose njegov potpis.
ATOS - Planina, ali i samostalna „monaška republika“, kako je još nazivaju. Poznata je po legendi u kojoj Bogorodica od Jovana Krstitelja tu traži da se odmori i zatim svesna lepote prirode traži od Isusa Hrista da to pretvori u njen vrt, pa danas zbog toga ženama nije dozvoljen pristup, iako postoje legende i misteriozne priče o određenim ženama koje su ovde boravile. Atoski manastiri poseduju bogate riznice neprocenjivog srednjovekovnog umetničkog blaga, uključujući ikone, liturgijske odežde, krstove, putire, kodekse i druge hrišćanske dokumente, carske hrisovulje, svete mošti i drugo. Donedavno nije bilo organizovane studije i arhiviranja, ali je nedavno Evropska unija osnovala fond koji je počeo da uređuje, štiti i popravlja ovo blago. Mnoge pravoslavne zemlje takođe su počele da vode brigu o umetničkom blagu svojih manastira na Atosu. Na ovom mestu ima 20 manastira, gde osim grčkih ima i bugarskih, rumunskih, ruskih i srpskih. Nama je naravno, najpoznatiji Hilandar, naše neprocenjivo umetničko blago, iako u dosta oštećenom stanju, danas se nalazi u preiodu rekonstruisanja.
LUTRAKI - Ova banja je najstarija i najčuvenija termalna banja u Grčkoj. Okružena je obalom do Korintskog kanala i samo 80 km je udaljena od Atine. Ono što izdvaja Lutraki su izvanredni klimatski uslovi koji su rezultat uticaja mora, planine i pojasa guste jelove šume duž obale. Grad je, obzirom da je banjsko-klimatski centar, prebogat zelenilom i egzotičnim vrstama biljaka, fontanama, šetalištima i prostranim šljunkovito-peskovitim plažama.
Od prirodnih atrakcija nikako ne propustite jezero Heraion koje je ustvari deo mora uliven u kopno kroz uzani kanal i vodopad visok 70 metara ispod koga vodi staza za šetnju.
Nekoliko kilometara zapadno od Lutrakija nalazi se Perahora i velika, prostrana laguna Vuliagmeni, koja je idealna za sve sportove na vodi. Iza lagune se nalaze ostaci Herinog hrama, odmah pokraj jedne od najočuvanijih drevnih luka.
EPIDAURUS - Ovo je mesto jednog od najznačajnijih pozorišta antičke Grčke. Na ovom mestu su se održavale celodnevne predstave, pogotovo u mesecima marta i aprila kada su se održavali dani povodom Dionizijevih svečanosti. I tada se naplaćivao ulaz, mada simbolično, a za one koji to sebi ne mogu da priušte, država je snosila trošak. Ovde se dogodila čitava evolucija predstava od jednog protagoniste do njih troje i naravno više. Glumci su bili muškarci, i bili su komstimirani, nosili su maske za sva raspoloženja, kao i obuću sa debljim đonovima koja je naglašavala potrebnu visinu.
Ova građevina imala je više propratnih, a sama se sastojala iz najstarije orkestre, teatrona(gledališta), najmlađe skene koja je imala svoju zgradu sa dva krila koja je služivla za presvlačenje, ali i određenih sprava koje su obezbeđivale specijalne efekte i koje su mogle da izazovu buku grmljavine i uzburkavanja mora.
Druga atrakcija je Asklepijevo svetište, boga medicine. Od 6. v.p.n.e služilo je kao bolnica, gde su se ljudi lečili kroz ritualna pročišćavanja. Zdanje je jako dobro očuvano i mnogi delovi kompleksa se mogu posetiti, npr. spavaonice, dnevni boravak i Asklepijeva tvrđava.
OLIMPIJA - Olimpija predstavlja jedno od najznačajnijih i najvećih svetilišta antičke Grčke.Pored sakralne, počev od VIII v.p.n.e. imala je i značajnu svetovno-političku ulogu. U njoj je nikla ideja o plemenitim takmičenjima u duhovnim i fizičkim disciplinama kroz koja se manifestovala  svest o jedinstvu grčkog naroda. Svake četvrte godine, počev od 776.p.n.e održavane su Olimpijske igre na koje su dolazili sportisti iz svih delova helenskog sveta. U periodima između dve olimpijade ovde su se takmičili govornici, pesnici, glumci, dramski pisci, skulptori, arhitekte...Olympia20Svetilište  se nalazi u Elidi na Peloponezu, u zelenom gaju Altis,i zmeđu reka Alfeja i Kladeja. Najveća razaranja doživele su 522. i 551.god. u dva velika zemljotresa. Obnavljane su u više navrata, počev od XVIII veka, ali su najopsežnije rekonstrukcije izvršili nemački arheolozi pedesetih godina prošloga veka.
Najznačajnije građevine:
Gimnazija - se nalazi pored ulaza u kompleks. Bila je izgrađena u II veku p.n.e.
Palestra – podignuta u III veku p.n.e.imala je kvadratnu osnovu stranice 66 m. U severoistočnom delu nalazio se bazen dubine 1,40 m koji je služio za kupanje u hladnoj vodi.
Atelje Fidije u kome je radio statuu Zevsa u hrizelefantinskoj tehnici nalazio se u manjoj građevini oblika bazilike iz  V veka p.n.e.
Leonidaion  je podigao 350.god.p.n.e. Leonidas iz Naksosa. Bio  je to najveći hotel u antičko doba i imao je dva sprata i 80 soba. Spoljni deo je imao galeriju sa kolonadom jonskih stubova. U unutrašnjosti se  nalazilo dvorište sa tremom od  dorskih  stubova i bazenom, podignutim u rimsko doba.
Zevsov hram (između 470.i 457.god.p.n.e.) je projektovao arhitekta Libon  iz. Središnji brod je bio najširi i u njemu se nalazila Fidijina skulptura Zevsa  u hrizelefantinskoj tehnici. Zidovi su bili oslikani freskama koje je radio Panainos, bliski prijatelj Fidije.Najveći deo ove skulpture nalazi se u Muzeju u Olimpiji i predstavlja vrhunsko ostvarenje umetnosti klasičnog perioda. Na zapadnom zabatu prikazana je  Borba Lapita i kentaura koji pokušavaju da im otmu žene. Centralna ličnost je Apolon, mlad i lep, u punoj snazi i naklonjen Lapitima čiji je mitski rodonačelnik.
Herin hram je podignut 650.god.p.n.e. u dorskom stilu predstavlja jednu od najstarijih građevina u Olimpiji. Najstariji stubovi su bili napravljeni od drveta, ali su oni, tokom vremena,od VI do II veka p.n.e, postepeno zamenjivani kamenim.
Eksedra Herodota Atikusa , filozofa i oratora iz Maratona,datira iz 141-157.god. Ona je, ustvari, bila rezervoar za vodu odakle se ona sprovodila u različitim pravcima.
Stadion (IV vek p.n.e.) su krajem pedesetih godina prošloga veka iskopali nemački arheolozi. Svuda oko stadiona se nalazi vodovodna mreža iz 141-157.god. tako da su postojale cevi koje su vodile do kamenih bazena koji su služili gledaocima za osvežavanje, budući da je stadion na izuzetno osunčanom mestu. Nije bilo stepenika oko terena, tako da su gledaoci sedeli na zemlji.
Zapadno od njih nalazila se okrugla jonska građevina sa 18 stubova Filipeion koju je počeo da gradi Filip II 338, a završio njegov sin Aleksandar Veliki 336.godine p.n.e. U njemu su se nalazile skulpture Aleksandra i njegovih predaka.
KORINTSKI KANAL - Korintski kanal spaja Korintski zaliev sa Saronskim zalievom u Egejskom moru. Prolazi kroz uski Korintski prolaz i razdvaja Peloponez sa ostatkom grčkog kopna, čineći ga tako ostrvom. Kanal je građen u periodu od 1881.-1893. Pogled na njega, pogotovo sa mosta koji prelazi kanal i gleda i na ponor dugačak 76 m, je impresivan.
Korintski kanal je smatran velikim tehničkim dostignućem svoga vremena. Preko njega se put za manje brodove skraćuje za 400 km. Danas ovaj kanal pretežno koriste turistički brodovi (godišnje prođe oko 11.000 brodova).
ZEJTINLIK - poznato srpsko, rusko, italijansko, englesko i francusko vojno groblje palih u borbi proboja Solunskog fronta. Ime je dobio po pijaci za prodaju ulja (zejtina) koja je bila na tom mestu u doba otomanske imperije. Poznat je tamošnji mauzolej, kao i priča o Mihailovićima, čuvarima groblja.
I kad bismo hteli, ne bismo mogli da obuhvatimo sve znamenitosti koje ova država ima i s pravom je veoma zahvalna na tome. Dodali bismo i Solun i Atinu kao dve velike metropole koje u svojoj višeslojnosti kriju i veliku istoriju, pa i duh antičkih vremena. Pored već napomenuta dva svetska čuda (Kolos sa Rodosa i Zevsov kip u Olimpiji), obiđite i što više muzeja-među njima i Arheološki muzej u Atini gde možete videti i najstariji računar na svetu iz 1v.p.n.e koji je pokazivao mesece i dane u godini., tzv. „Mehanizam sa Antikitere“. Na Zakintosu ne propustite da pogledate najpoznatiju olupinu broda u Grčkoj koja tu boravi od kraja 19.veka, dok kraj grada Kos naići ćete na banju Embros koja ima prirodan kameni bazen i prirodan izvor od 80 stepeni koji se uliva u more.  Zapravo, šteta bi bila propustiti bilo šta na grčkom tlu ako već imate priliku.
Srećan put!