Leto u Grčkoj.rs

sve potrebne informacije na jednom mestu

Vi ste ovde: O Grčkoj Kultura

Grčka kultura

Nije tajna da je Grčka velika riznica, štaviše i kolevka, kulture evropske civilizacije. Toliko sitnica je čini jedinstvenom, a posedovanje neprocenjivih dragocenosti je još više veličanstvenom. Blago je imati najrazvijeniju maštu na svetu, zasnovanu na prirodnim čudima, a jedno od njih je i grčki najviši vrh: Olimp (2.917 m), to misteriozno stanište “12 Olimpljana”. Ova zemlja se potrudila i da sve lepote kojima je obilata, prikaže na svakom koraku i turisti nemaju potrebe za traganjem, o čemu svedoči i podatak da Grčka ima više od čak tri hiljade ostrva u 3 ostrvske grupe (Kikladi, Dodekaneze, Jonska ostrva).

Ponosita Grčka, uvek je ovenčana  maslinovom grančicom koja je i njen nacionalni simbol. Ne treba ni navesti razloge zašto, pretpostavljamo da vam je jasno zašto ovaj podatak ne čudi - Grčku svake godine posećuje 9,9 miliona stranih turista.parthenon1Takođe, budući turisti, a i turisti koji su uveliko posetili Grčku, shvataju zašto je ronilački turizam zabranjen,  Grci prosto cene svoju podmorsku baštinu, što je i logično posmatrajući negovanje njenog “kopnenog” blaga. No, ova zemlja osim što je gajila kulturu i umetnost,  takodje je i ratovala  kad god je njena sloboda bila ugrožena, a kad se na moru pojavi trirema, odnosno, stari grčki ratni brod s bronzanim ovnom na pramcu za razbijanje neprijateljskih brodova, borba može da počne. Iako sada turisti ne prolaze lavirintima, ponekad im se učini da nema kraja grčkim iznenađenjima, ali u Dedalova, Ikarova i Minosova vremena na Kritu, nastali su prvi pravi lavirinti (najstariji datiraju oko 1200 p.n.e).

No, nije sve u razgledanju i vizuelnom uživanju. Kad poželite da opustite sva svoja čula, otići ćete u kafenion, tj. kafanu, glavno mesto susreta i druženja. U njima su nekada najviše dominirali muškarci, a sada su gosti nešto mešovitiji, ali takve kafane su i dalje najautentičnije mjesto za upoznavanje pravog grčkog načina života. Kad odete tamo, sigurno ćete začuti i karakterističan zvuk, koji vas odmah asocira na igru i lupnjavu tanjira iako je ova tradicija zabranjena dugi niz godina, zbog čestih povreda na mnogobrojnim pijankama… No, ne varate se , to je buzuki - jedan od najvažnijih instrumenata u grčkoj narodnoj muzici koji se najčešće koristi za verske svečanosti i venčanja. sirtaki_photo13Naravno, moraćete i da zaplešete - Tradicionalni grčki ples je sirtaki. Izvorno je nastao kao kombinacija različitih stilova, tempa i brzine kretanja plesa zvanog hassapika. Sirtaki je postao popularan nakon filma 'Grk Zorba', pa ples zovu i po Zorbinom imenu. Uglavnom se pleše u tavernama, a izvorno su ga plesali samo muškarci držeći se rukama za ramena susednog plesača. Vođa uvek u slobodnoj ruci ima maramu i diktira tempo te određuje koreografiju koraka. Ples započne sporim koracima koji se lagano i sve više ubrzavaju. Za sirtaki se može reći: 'Koliko vođa - toliko vrsta sirtakija.'

Od ovoliko igre, informacija, lepota, veselja i čuda sigurno ćete ogladneti i ožedneti, pa zato ne zaboravite da degustirate nacionalnu kuhinju ove zemlje:
Najpoznatija grčka jela i pića
Horiatiki - grčka salata (luk, masline, paprika, feta sir, paradajz i začini)
Musaka, pastitio - zapečeni makaroni s mlevenim mesom i sirom
Souvlaki - ražnjići od mlade ovčetine, govedine ili piletine
Stifado - gulaš s lukom i paradajzom
Giros - komadići mesa u kruhu
Keftedes – pržene kuglice od mesa
Taramasalata – namaz od ribljeg mesa ili, popularnije, grčki kavijar
Restina - vino aromatizovano smolom
Ouzo - rakija
Frame - ledena kafa
Metaxa - najpoznatiji grčki konjakgreek-food

U velikoj meri stvaraoci, ali najviše uživaoci, ovaj narod zna kako se stvaraju neprolazna umetnička dela. I laicima je jasno da savršen sklad, ritam i harmoniju neće naći nigde drugde nego u grčkoj arhitekturi i vajarstvu. Nezaobilazni Partenon i njegov ulaz-Propileje, savršeni hram Nike Apteros, Erehtejon sa najpoznatijim karijatidama, tajanstveno Apolonovo proročište u Delfima, neverovatno akustično pozorište u Epidaurusu, kao i mnoga druga umetnička dela najviše klase čekaju na vaše proučavanje, a klasične skulpture Fidije-friz Partenona, kao i statue Atine i Zevsa, zatim helenističke - Nika sa samotrake, Laokoon sa sinovima i najpoznatija Miloska Venera zovu vas na razgledanje koje sigurno nikad nećete zaboraviti. U primenjenoj umetnosti, Grci su možda najviše uživali jer su imali potrebu da svaki lični predmet oslikaju i time ga učine živim, a njegovo korišćenje još lepšim – grčko vazno slikarstvo prosšlo je kroz razne faze i uticaje, ali turistima su najpoznatiji crno i crvenofiguralni stil, čije se vaze nalaze u svim nacionalnim galerijama i narodnim muzejima Grčke.
Naravno, Grci su stvorili preteču današnjeg pozorišta, reč teatar dolazi od grčke reči 'theatron' što znači 'mesto za gledanje'. Stari Grci počeli su da grade svoja pozorišta u 5v.p.n.e., a njihova su gledališta sagrađena u obroncima prirodne kotline, što je davalo prirodnu akustiku. Središte se koristilo za ples i pevanje, a pozornica za glumu, koju su glumci najbolje opisivali uz kostime i maske koji su oponašali mnogobrojne bogove i boginje. Najpoznatiji amfiteatar s akustičnim gledalištem je Epidaurus čiji su ostaci i danas dobro očuvani.epidaurosTheatreNjihov karakteritični stil vidi se i u pismu koje koriste, a preuzeli su ga od Feničana. Cenili su pisanu reč skoro kao i slikani zapis,zato su svojim alfabetom pisali u svim smerovima, čak i u spirali. Zato nije ni čudo što ćete u Grčkoj zakoračiti i na domovinu slavnih pisaca, mislilaca, matematičara, istoričara i državnika. Jedan od takvih je i Homer, slepi grčki epski pesnik, autor Ilijade i Odiseje, a živeo je oko 800. g. p.n.e. Tu je i Tales, najpoznatiji po svojoj  geometrijskoj teoremi pravog ugla u kružnici, (624-550. g. p. n.e) smatra se najstarijim zapadnjačkim filozofom, a zanimao se i za astronomiju, politiku i filozofiju. Zatim, Pitagora (580.-500. g. p.n.e) je istraživao važnost brojeva, otkrivao matematički odnos između visine zvuka, dužine strune ili cevi. Jedna od zanimljivosti u vezi sa njim je da nije jeo pasulj jer je mislio da pasulj ima dušu.
greek-philosophers-1Sokrat (470.-399. g. p. n.e) je bio Platonov učitelj. U istraživanjima se služio dijalektičkom metodom (pitanja i odgovora). Najviše se bavio pitanjem morala (dobra i zla), no država ga je osudila na smrt ispijanjem otrova jer je smatrala da kvari mladež.
Platon (428.-347. g. pr. Kr.) je osnovao akademiju, gdje je, među ostalima, poučavao i Aristotela.
Aristotel (384.-322. g. p. n.e) je bio poslednji starogrčki filozof, i to najuticajniji filozof svih vremena. Naglašavao je jasnost logike. Podučavao je Aleksandra Velikog. Red i disciplina su sigurno vladali za vreme državnika Drakona(621. g. p.n.e.) koji je propisao  vrlo stroge zakone (gotovo svaki zločin kažnjavao se smrtnom kaznom) da se pridev 'drakonski' i danas koristi za preteranu strogoću.
Poznati i po osmišljavanju možda i najsavršenijeg oblika državnog uređenja, Grci su zadali domaći zadatak budućim generacijama širom sveta - 505. g. p.n.e u Atini uspostavljen je demokratski sistem. Redovno su se održavale skupštine gde je svaki građanin (muškarac, jer žene i robovi nisu imali pravo glasa) mogao slobodno govoriti i glasati o tome kako upravljati gradom i državom. Svakodnevna uprava nad gradom bila je u rukama Veća 500 građana koji su imali glasačke pločice napravljene od kamena s drvenom drškom na kojima je pisalo 'kriv' ili 'nedužan'.

Mitologija i simbolika okružuju sve sfere života koji se odvija u Grčkoj, zato i veliki deo tog uticaja osećaju drugi narodi Evrope i sveta. Od začetnika Haosa i Gee preko hrabrih Titana , snažnih Kiklopa, mudrog Zevsa i bračne zaštitnice Here, prelepog Apolona, mračnog Hada, ponosnog Posejdona i romantične Afrodite, sve do strastvenog Dionisija, upornog Sizifa, oslobodioca Tezeja, ratobornog Aresa, zaštitnice plodnosti Demetre i čedne Hestije, sve ih znamo i godinama proučavamo to čuveno porodično stablo bogova. No, i fetišistički kult je jedna od vrsta nematerijalne baštine koja je Grcima duboko ukorenjena, pa na primer, riba Grcima predstavlja simbol ranog hrišćanstva. Naime, u grčkom jeziku, slova od kojih je sastavljena reč riba u prevodu znače 'Isus Hrist, Božji sin, Spasitelj'
Grci su zaista mislili na sve, odrastajući i  živeći uz mitologiju, sa njom su i  umirali. Pokojnici u antičkoj Grčkoj  su odlazili na onaj svet, u velikom stilu u kakvom su i  živeli, njihovi bližnji imali su običaj da  pokojniku stave srebrnjak na kapke ili u usta jer su verovali da će na taj način platiti brodaru Haronu da se njihova duša preveze preko reke mrtvih zvane Stiks.greek-mythology-1

2 od 7 zvanično priznatih svetskih čuda starog sveta nalazila su se u Grčkoj.

ztempZevsov kip u Olimpiji bio je napravljen od slonove kosti i zlata (hrizelefantinskoj tehnici). Napravio ga je poznati vajar Fidija započevši njegovu gradnju 433. g. p.n.e, a trajala je 8 godina. Kip je bio smešten u posebno sagrađenom hramu u južnoj Grčkoj. Bio je velikih razmera, visine od čak 13 metara. Pričalo se da je prikaz kipa bio toliko živopisan da su mnogi verovali da vide samog boga. Kip je vekovima bio u hramu, ali je u rimsko doba bio zapušten. Legenda kaže da je rimski car Kaligula pokušao ukrasti kip, no njegovi su ratnici pobegli kada im se kip nasmešio. Tada su se njegove skele urušile. Takođe postoje podaci koji govore da su neki delovi kipa odneseni u današnji Istanbul gde su stradali u požaru.

colossus-rhKolos sa Rodosa - bronzani kip boga sunca Helija. Kip visok 35 metara bio je zaštitnik ostrva, a 60 godina izdizao se na mramornom postolju ispred ulaza u luku Rodosa. Izgrađen je u čast oslobođenja od opsade koja je ostrvo ugrožavala 30 godina, izgradnja se finansirala se od prodaje vojne opreme. Započela je 292. p.n.e i trajala je 12 godina. Gradio ga je vajar Kar s Lindosa koji se navodno ubio kad su mu pokazali malen nedostatak. Nažalost, kip je stradao je u potresu 226 g. p.n.e. Prelomio se u visini kolena i srušio na zemlju u komadima. Razbijeni ostaci ostali su tamo sve do 654 g. p. n.e. kada su Arapi osvojili Rodos i prodali bronzane delove trgovcu iz Sirije.